Odvikavanje od pelena

Odvikavanje deteta od pelena je proces koji je uslovljen brojnim faktorima. Da bi bio uspešan, potrebno je da osnovni uslovi budu ispuneni, tj. da dete bude zrelo za ovu važnu promenu, u fizičkom i psihičkom smislu. Roditelj je partner deteta, koji se trudi da razume sve njegove gestove, pokrete, reči – verbalne i neverbalne signale i postupa na pravi način i u pravo vreme.

• Kada je pravo vreme za odvikavanje od pelena?
• Kako dete odvići od pelena?
• Koliko dugo će trajati odvikavanje?

Ova pitanja najčešće muče roditelje koji smatraju da bi njihovo dete trebalo da skine pelene. Stručnjaci se danas najviše slažu da dete u periodu između 18 i 24 meseca može biti spremno za odvikavanje, dok neka deca to učine između 2. i 3. godine. Biološka zrelost je ključni preduslov za skidanje pelena i podrazumeva:

• Fizičku zrelost: kapacitet bešike i creva, kao i mišićnu kontrolu
• Kognitivnu zrelost: potpuna svesnost deteta o radnjama koje treba da učine
• Emocionalna zrelost: emocionalna spremnost za napuštanje situacije na koju su navikli i u kojoj im je bilo udobno (izlazak iz zone komfora).

Biološka zrelost se ne može požuriti, niti znači da će se poklopiti sa drugim rođendanom, letom ili nekim periodom za koji mi mislimo da je pravi. Kada deca postanu biološki zrela, ona samoinicijativno počinju pokazivati prve znakove spremnosti, tako da najpre daju signale da im je pelena mokra ili traže da se promeni, a zatim signaliziraju i pre nego što obave nuždu. Neki od znakova zrelosti su:

• Dete ima redovnu stolicu i relativno ustaljeno vreme kada vrši nuždu
• Ima koordinaciju i ravnotežu pokreta koji su potrebni da sedne ili ustane sa noše i da sedi na njoj mirno neko vreme
• Mokri svakih nekoliko sati veću količinu urina
• Razume i izvršava jednostavna uputstva (sedi, ustani, dođi, donesi mi)
• Zna šta znače reči „kakim, piškim“
• Pokazuje jasnu želju za samostalnošću („ja ću“, „sam ću“)
• Ne sviđa mu se osećaj mokre ili prljave pelene i pokazuje to gestovima ili rečima
• Pokazuje interesovanje za nošu ili vc-šolju
• Budi se iz sna sa suvom pelenom što znači da ima uspešnu kontrolu mehura i da ne mora mokriti nekoliko sati.

   U našem vrtiću se odvikavanje od pelena radi sa više dece istovremeno ukoliko za to postoje uslovi. Deca se u tom periodu često stavljaju na nošu svi zajedno (pre doručka – posle doručka, pre užine – posle užine, pre spavanja – posle spavanja) i sede na njoj 10-ak minuta. U ovom periodu se posebno povećava sposobnost učenja po modelu koje postaje glavni izvor sticanja iskustva, pa im dosta znači kada vide svoje drugve da isto rade. Ukoliko dete nije ništa uradilo na noši, ubrzo se ponovo nudi. Deci se afirmativno priča o procesu skidanja pelena, svaki uspeh se pohvaljuje, a ukoliko se dete ukaki ili upiški u gaćice ponavljaju mu se rečenice – tražimo nošu, ti si veliki, ti to možeš, imamo ove lepe gaćice – one su bolje od pelena...

   Za dete je najbolje da sa skidanjem pelena krene istovremeno i kući i u vrtiću. Zato je vrlo važan partnerski odnos roditelja i vaspitača u vrtiću, pravovremena i iskrena razmena informacija kako bi se stekla što realnija slika o detetovoj spremnosti za odvikavanje od pelena. Dete ujutro dolazi u vrtić bez pelene, za vreme spavanja u početku ostaje pelena, a kasnije se i ona izbacuje. Noćna pelena može ostati duže po potrebi. U ovom periodu je neophodno u vrtić donositi dosta presvlake (gaćice, trenerke, majice, čarape, plastične papuče).

• Ukoliko dete pokazuje izuzetan otpor ili negodovanje prilikom stavljanja na nošu, nemojte ništa raditi za silu. Najbolje je pustiti da prođe neko vreme, pa ponovo pokušati.
• Ne koristiti muzičke noše, jer dete ceo proces onda shvata kao igru.
• Ukoliko se dete upiški ili ukaki u gaćice, ne kažnjavati ga ili grditi, već sa puno strpljenja i razumevanja stalno ponavljati da se traži noša. Ukoliko u ovim situacijama ponižavamo dete ili ispoljavamo nekontrolisani bes, dete se može osetiti fizički ugroženo i može stvoriti stalni osećaj straha i strepnje što dugoročno ostavlja negativne posledice po detetovo samopouzdanje i sliku o sebi. Ovakvi postupci mogu biti kontraproduktivni i dovesti do učestalih grešaka u kontroli pražnjenja bešike ili creva ili noćnih strahova.
• Mogu se smisliti neke zanimljive nagrade u vidu sličica, stikera koje se lepe na tablu i na vidno mesto kako bi dete bilo u prilici da prati svoj napredak. Svaki uspeh treba naglasiti i nagraditi.

Predlažemo vam i 8 korisnih rečenica po Montesori sistemu vaspitanja koje proklamuju stav da dete treba da bude aktivan učesnik u procesu odvikavanja od pelena i da treba da mu pomognemo da svaki korak osveti i shvati na njemu blizak način.

1. Vidi, pelena ti je mokra. Hajde da je promenimo.– na ovakav način detetu stavljamo do znanja zašto to radimo i razvijamo svest o činu presvlačenja.
2. Sada si tako stabilan-na. Hajde da probamo da promenimo pelenu dok stojiš. – savršen momenat da se menjanje pelena sa kreveta premesti u toalet gde u početku može da se pridržava za ivicu kade ili lavaboa; tako će dete polako početi da poveuje sam proces sa odlaskom u toalet.
3. Skini sam/a pantalonice, molim te.–ohrabrite dete da savlada ovu važnu životnu veštinu, obucite mu rastegljive pantalonice koje se lako skidaju i omogućite mu pomoć u procesu vežbanja.
4. Da li bi voleo/la da sedneš na nošu? – interesovanje za samostalno obavljanje nužde počinje u periodu od 12 do 18 meseci; ukoliko dete kaže „NE“, dobro je da nastavite da ga pitate svaki put pre presvlačenja.
5. Vreme je za nošu.– kada primetite da je dete voljno da koriti nošu, počnite da koristite rečenicu „Vreme je za nošu“. Ovakvo obraćanje će suptilno dati detetu do znanja da se to od njega očekuje jer je dovoljno poraslo.
6. Piškio/la si u toaletu kao mama i tata. – Montesori pristup nikada ne upotrebljava kažnjavanje, već nagrade i pohvale. Iznose se samo pozitivna posmatranja, utemeljena na činjenicama koje imate pred sosbom, ali ne previše često, jer to detetu može stvoriti preveliki pritisak.
7. Spreman/na si za svoje prve gaćice. –„Pratite svoje dete“ je jedna od krilatica Montesori metode. Pratite sledeće znake:
   • Pelena im je suva većinu vremena
   • Mogu da skinu i obuku pantalone
   • Pokazuju interesovanje za samostalan odlazak u toalet
   • Kažu vam da treba promeniti pelenu
   • Svaki put uspešno obave nuždu na noši.
8. Čini mi se da su ti gaćice mokre. Vreme je da ih presvučemo. – ovako reagujemo kada se dete upiški u gaćice nakon skidanja pelena. Moramo biti svesni da dete nad nuždom jođ uvek nema potunu kontrolu, i da mu moramo pokazati empatiju i ohrabriti ga u ovom procesu.

Slađana Mijailović

Stručni saradnik - pedagog