Adaptacija - prilagođavanje

„Učenje je proces koji ima smisla samo u situacijama promene.“

Razvoj se događa u procesu reagovanja na promene – u procesu ADAPTACIJE.

Kada krene u vrtić, dete se suočava sa brojnim novinama pa je ovaj preriod najčešžće težak za njega. Neka deca se lakše navikavaju, dok je drugima potrebno više vremena. Plakanje pri ostajanju u vrtiću je najčešća i normalna reakcija svakog deteta koje se po prvi put duže odvaja od roditelja i ostaje u potpuno nepoznatoj sredini. Tehnički, adapptacija u vrtiću traje oko dve nedelje. Dete u početku ostaje kratko, oko sat vremena, da bi se boravak iz dana u dan produžavao. Važno je detetu omogućiti da se  postepeno upoznaje sa aktivnostima u vrtiću, kako bi ovaj period prošao što bezbolnije, kako za  dete, tako i za roditelje.

U ovom periodu:

• Dete se suočava sa brojim novinama
• Može se osećati napušteno, usamljeno i uplašeno
• Javlja se strah, nesigurnost, plač, vrištanje, otpor
• Poremećaj sna, odbijanje hrane, regresija

Zato je detetu potrebno puno ljubavi, podrške i posvećenosti u tim danima.

VAŽNO JE DA DETE:

• Nije bilo izloženo velikim promenama neposredno pred polazak u jaslice (odvikavanje od pelena, cucle, preseljenje, novi član porodice…)
• Nema stečene navike u vidu posebnih rituala koje se u kolektivu ne mogu nastaviti.
• Ima pravilno zadovoljene fiziološke i psihološke potrebe
• Ima više susreta i iskustva sa drugim odraslim osobama

PRE POLASKA U JASLICE:

• Uskladite porodične navike deteta sa budućim režimom dana u jaslicama
• Dobro je kada postoji rutina, uobičajene ativnosti koje se sprovode istim redosledom (uz neophodnu fleksibilnost)
• Nikako ne primenjujte mere zastrašivanja jaslicama već detetu pričajte pozitivno o svim aktivnostima koje ga očekuju
• Pokazujte ljubav svom detetu i aktivno se bavite njim
• Vežbajte rastanak
• Pri pozdravljanju u vrtiću ne odlazite žurno, ne bežite ali se i ne zadržavajte predugo.

Emocije i stres u procesu adaptacije

Dete koje se navikava na kolektiv prolazi kroz burna i složena emocionalna stanja. U tom procesu važna je njegova sposobnost samoregulacije, tj. način na koji upravlja svojim ponašanjem.

Samoregulacija je sposobnost deteta da uspostavi kontrolu nad svojim emocijama, da održava pažnju i upravlja ponašanjem.

• nije poslušnost, prilagođavanje zahtevima odraslog radi izbegavanja kazne ili dobijanja nagrade.
• dete koje je uznemireno i preplavljeno snažnim emocijama ne može adekvatno da se angažuje u intelektualnim aktivnostima; kroz ovladavanje sadržajima i razvoj kognitivnih sposobnosti i veština dete stiče samopouzdanje što bolje utiče na emocionalnu samoregulaciju.

Dete uči da na raznovrsne načine, u skladu sa pravilima ponašanja, stupa u interakciju sa drugima, izađe na kraj sa stresom i pronađe prihvatljive oblike ponašanja.

Važni su postupci kojima se umiruje, a uloga odraslog je da detetu pruži podršku kroz upućivanje na aktivnosti koje doprinose njegovom razvoju. Važna je doslednost u sprovođenju i rutina koju će dete da poštuje u vrtiću i kući i koja doprinosi dečjem osećaju sigurnosti.

Razvojno prihvatljive granice doprinose detetovoj sposobnosti samoregulacije jer je detetu lakše kada zna šta mu je dozvoljeno, a koje ponašanje je neprihvatljivo.

DETE I STRES

Stres i frustracije su sastavni deo života i u optimalnoj meri imaju motivaciono dejstvo na dete jer ga podstiču na ravoj sposobnosti i veština.

Sa druge strane, stres može dovesti do:

• problema sa ishranom
• poremećajem sna
• regresiju u ponašanju
• uznemirenost, agresivnost, bes, dugotrajan plač.

Uloga vaspitača u vrtiću - jaslama je da izgrađuje poverenje i otvoren odnos u komunikaciji sa roditeljima. To se postiže kroz razmenu i upoređivanje informacija. Vaspitači u vrtiću takođe ukazuju roditeljima na oblasti razvoja u kojima je detetu potrebna podrška.

Šta vaspitač može da uradi u procesu adaptacije i prevazilaženja stresa?

• Stvara prijatnu atmosferu u vrtiću i pruža podršku detetu i roditelju.
• Procenjuje i prilagođava vreme dolaska i boravka deteta u toku adaptacije.
• Prati individualni tempo deteta, upoznaje njegove osobine i navike.
• Pomaže detetu u uspostavljanju odnosa sa vaspitačima i drugom decom.
• Upućuje dete na učešće u svim interakcijama i aktivnostima.

Šta može roditelj da uradi da bi olakšao detetu proces adaptacije?

• Da ima pozitivan odnos prema vrtiću.
• Da ima realna očekivanja od deteta.
• Da ima realna očekivanja od zaposlenih u vrtiću.
• Da o vrtiću ne govori u kontekstu zastrašivanja i kazne.
• Da daje realna obećanja detetu i ispunjava ih, poštuje dogovor.
• Ne ucenjuje dete i ne preti mu.
• Odlučan je i dosledan, na rastanku ne beži ali i ne odugovlači.
• Obezbeđuje detetu prikladnu odeću i obuću koja je udobna i praktična za presvlačenje.
• Prati promene u ponašanju deteta, konsultuje se sa vaspitačima i stručnim saradnicima.
• Pruža detetu dosta pažnje, podrške i ljubavi.